Sjajan đak (14) postao lijen i bezobrazan

Sjajan đak (14) postao lijen i bezobrazan

Pitanje:

Nas stariji sin od 14 godina nikada nije bio jednostavno dete. Do ove godine je bio sjajan djak, pa smo mu mnoge druge stvari gledali kroz prste.Skolske obaveze je uvek lako savladavao. Dovoljno mu je bilo da slusa na casu i da za kratko vreme gradivo nauci. Sklon je prirodnim naukama, ali i prilicno lenj. U mladjim godinama je mnogo voleo da cita, ali kako ga je kompjuter uzeo pod svoje, prvo su otpale knjige, pa bilo kakva fizicka aktivnost, pa onda drustvo…Sada je na red dosla skola. U septembru je bio 15 dana u Istrazivackoj stanici Petnica. Kada se vratio, bio je potpuno nezainteresovan za klasicnu skolu. U Petnici je imao drugaciji nacin ucenja,koji mu se veoma svideo.Naredjao je dvojke, trojke i poneku cetvorku…Mi hocemo da mu pomognemo, hoce da upise gimnaziju i to matematicki smer, ali sada je vrlo daleko od svog cilja…Pokusali smo da razgovaramo, ali on se vrlo bahato odnosi prema nama. Ne znamo kako da mu se obratimo. Vrlo se lako vredja, ali zato sebi daje za pravo da nas sve u kuci vredja, bude i vrlo ljut ako mu skratimo vreme boravljenja na kompjuteru.Dali smo mu rok do pocetka novembra, a onda smo mu predocili da ce ostati bez tv u sobi i kompjutera. To znaci da ce kompjuter moci da koristi samo u dnevnom boravku, kao i tv. On vec sprema neku vrstu protesta u vidu neucenja zbog mera koje su mu najavljene jos pre 15 dana. Sta da radimo? Da li smo pogresili? Ocajni smo zbog njegovog odnosa prema nama i prema mladjem bratu, kojeg stalno kinji, vredja, ponizava…Gde smo pogresili?

Unapred zahvalni

Odgovor:

Dragi roditelji,

Kažete da vaš sin nikad nije bio jednostavno dijete. Pa možda je baš u tome stvar. On očito ima jako izraženu svoju volju a pritom je i pojačano osjetljiv.

Kažete da mu nije trebalo puno da nauči školsko gradivo, i to prirodne predmete. Znači da je ima potencijala, da je pametan. Samo treba izbrusiti svoju pamet. A to neće doći bez učenja, čitanja i promišljanja. Čini mi se da ga nažalost ovaj klasični način poučavanja u našim školama baš ne inspirira. Vidjeli ste njegovu reakciju nakon povratka iz Istraživačke škole. Tamo je očito iskusio nešto novo i zanimljivo što je zadraškalo njegovu maštu i volju. Proširilo njegove horizonte. Kad se vratio u svoju školu čekao ga je stari i za njega prilično nemaštovit klasičan sustav koji ga očito ne potiče toliko. Ne potiče njegovu individualnost i njegovu posebnost kao što je to očito bilo u Istraživačkokj školi. Na njegovu žalost do odlaska u srednju školu biti će u tom, njemu dosadnom i ne baš inspirativnom sustavu. Probajte sjesti s njim i pojasniti mu da se život sastoji od kompromisa. Da bi poslije dobio nešto što on hoće, poput upisa u školu za koju misli da bi za njega mogla biti poticajna i dobra, mora nešto uložiti. A to je biti strpljiv, pomalo učiti i proći sa dobrim ocjenama. Ovo sad bi mu mogla biti dobra životna lekcija koja vrijedi i kasnije, u odrasloj dobi. Da bi nešto dobili, moramo nešto dati, uložiti. U njegovom slučaju: vrijeme, trud, strpljenje.

Što se tiče kazni koje ste naveli, sumnjam da će ga one potaknuti da se počne ponašati na način na koji bi vi htjeli. Pitajte ga što bi on htio te kažite da će to morati na neki način „zaraditi“. Neka zaradi sa dobrim ocjenama u školi i dobrim ponašanjem prema bratu. Pregovarajte s njim i „trgujte“. Jer ništa ne pada s neba.

A nije zgorega posjetiti i psihologa, stručnjaka s kojim ćete o svemu tome skupa sa sinom popričati uživo.

Bojana Smokvina Jokić, klinički psiholog Rijeka